Zakon o izvršenju i obezbeđenju – ”New Deal”?

Zakon o izvršenju i obezbeđenju – ”New Deal”?

2011. godine je u Republici Srbiji izvršen radikalni zaokret u sferi građanskog izvršnog postupka uvođenjem za srpske pravne prilike, do tada, nepoznatog instituta ”samostalnog, javnog ili privatnog” izvršitelja. Može li se ovakva promena pripisati renesansi uticaja Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu na Stari kontinent ili je posredi ipak nešto malo suptilnije?

Koliko košta oglušiti se o obavezu?

– Stepen poštovanja preuzetih ugovornih obaveza u svakom društvenom uređenju je u tesnoj vezi sa kaznom koja prati kršenje ugovora sa jedne, kao i sa efikasnošću aparata koji prinudno sprovodi tu ranije određenu kaznu, sa druge strane.

Nije naodmet primetiti da se, isto tako, ”ozbiljnost” svake države ogleda u stepenu značaja koji ona sama pridaje realizaciji pravnosnažnih odluka donetih od strane njenih sudova. Ne postoji razlog da ma koja strana u postupku (bila ona poverilačka, a naročito dužnička) pridaje veći značaj sudskoj odluci od same države u čije ime taj sud deluje. Nažalost, ne retko smo bili u situaciji da primetimo kako se pravnosnažna odluka suda u kasnijem postupku izvršenja ponovo ”premerava” i ”analizira” kao da se ne radi o presuđenoj stvari.

Srbija, poput većine zemalja u regionu, se već duže vremena nije mogla ”pohvaliti” nekom naročitom efikasnošću kada se radi o sprovođenju izvršenja u građanskim i privrednim stvarima. Takvo stanje stvari je neminovno dovelo do zastoja u privredi, hroničnog zapostavljanja ranije preuzetih ugovornih obaveza među ugovornim stranama, a što je sve imalo za posledicu okoštalost u prometu dobara i usluga.

Iskorak u nepoznato

– U vanrednim uslovima konvencionalna rešenja po definciji nisu u stanju da dovedu do značajnijih promena. Svako iole pribran zna da se rak rane ne tretiraju oblogama ili vrućom pilećom supom.  Ne morate se složiti sa mnom, ali život je prekratak u situaciji kada je za prinudnu isplatu zaostale zarade potrebna čitava decenija. Voleo bih da se za navedeni primer može reći da je incidentan, ali nažalost, radi se o primeru koji je ne samo uobičajen, već primeru koji je svojim ponavljanjem prerastao u ”normalan”.

Znaci promena

– Dana 03. aprila 2003. godine Srbija je postala 45. članica Saveta Evrope (SE). Ova strateška promena pravca društvenog stremljenja je dovela do neizostavnog uticaja Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu na rad srpskih pravnika-praktičara.

Naime, članstvom Srbije u SE je njenim građanima omogućeno da svojim predstavkama navedenom Sudu ukažu na proceduralne nedostatke srpskog državnog aparata. Najčešće pritužbe, kada se radi o temama koje se tiču postupka izvršenja, su se odnosile (i dalje se odnose) na pitanje prava na pravično suđenje, prava na poštovanje privatnog i porodičnog života i na zaštitu imovine. U velikom broju slučajeva Sud u Strazburu je utvrdio da je Srbija u sudskim postupcima izvršenja povredila neko od navedenih osnovnih ljudskih sloboda i prava i odredila da država Srbija podnosiocima predstvaki plati određeni novčani iznos na ime naknade nematerijalne štete kao i da im naknadi troškove obraćanja navedenom Sudu.

Nakon što je utvrđena odgovornost države za činjenicu da su njeni postupci izvršenja dugi i nedelotvorni, Srbija je odlučila da preduzme nekoliko drastičnih mera, među kojima je svakako ona najradikalnija uvođenje jedne potpuno nove pravničke profesije – izvršitelja.

Prema izveštaju Svetske banke za 2013 godinu, u njenom poznatom biletnu Doing Business, Srbija je ”uvođenjem samostalnih ili privatnih izvršitelja u mnogome olakšala postupak prinudnog ostvarenja ugovora, uvodeći konkurentnost u izvršenju pravnosnažnih, odnosno konačnih odluka. Strana koja je uspela u trgovinskom sporu je u mogućnosti da bira da li će sprovođenje izvršenja poveriti sudskom ili samostalnom izvršitelju.”

Osim što je svoj sudski imperium podredila Evropskom sudu za ljudska prava i prenela deo istog na ”privatne” izvršitelje (čitaj: izvršitelje čiju motivaciju obezbeđuje efikasnost s obzirom na njenu povezanost sa dobiti), Srbija je takođe i proširila katalog pravnih sredstava koji stoje na raspolaganju njenim građanima u slučaju povrede ma kojeg od zajemčenih ljudskih prava uvođenjem posebne ustavne žalbe koja se podnosi Ustavnom sudu.

Za sada se neke od odluka tog Suda mogu svrstvati u kategoriju prilično progresivnih, poput one po kojoj “svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58 stav 1 Ustava Republike Srbije.”

Dana 31. maja 2012. godine prvih 39 ”samostalnih” izvršitelja je položilo zakletvu pred tadašnjim ministrom pravde i tako otpočelo sa radom. Za sada se rad izvršitelja ocenjuje pozitivno.

Da li je ovo neki “New Deal”? Deluje kao da jeste.