Pažnja dobrog poverioca

Pažnja dobrog poverioca

U najvećem broju slučajeva u toku redovnog poslovanja poverilac je neobezbeđen. Drugim rečima, ukoliko kupac cenu isporučene robe ili izvršenih usluga ne plati u unapred dogovorenom roku, prodavac u rukama ne poseduje nijedan pravni instrument koji bi mu omogućio da svoje dospelo potraživanje efikasno namiri iz unapred određenog dela kupčeve (dužnikove) imovine.

Ova okolnost sama po sebi nije neobična i to iz nekoliko prilično ubedljivih razloga.

Prvo, kao i svi trajni odnosi, tako i poslovna saradnja mora da se bazira na određenoj vrsti dobre vere, odnosno uzajamnog poverenja zainteresovanih strana. Insistiranje na sredstvima obezbeđenja na početku poslovne saradnje mogu da oteraju potencijalne klijente kod konkurencije koja je spremna da posluje bez unapred datih garancija.

Zatim, nije daleko od logike ni prodavčeva pretpostavka da je, u slučaju ma kakve anomalije, u dovoljnoj meri zaštićen činjenicom da će dužnik (usled svog redovnog poslovanja) u svakom trenutku na svojim poslovnim računima raspolagati sa dovoljno novčanih sredstava kako bi se, ako se pokaže kao neophodno, na relativno elegantan način prinudno ostvarila i sva ona potraživanje koja taj isti kupac-dužnik nije voljan dobrovoljno da izmiri.

I dok navedene tvrdnje deluju sasvim prihvatljivo i logično (čak i prilično „upotrebljivo“) u pretežnom delu opšteg privrednog ekosistema, domaći preduzetnik ni u jednom trenutku ne sme da smetne sa uma jedan broj okolnosti imanentnih našoj tržišnoj stvarnosti, a koje značajno utiču na način na koji se uobičajeni privredni kanoni mogu primeniti kod nas.

Tako bih ovom prilikom želeo da ukažem na svega jedan izolovani podatak iz naše privredne stvarnosti, za koji lično smatram da je od velike važnosti za sve poslovne ljude kod nas: trenutno (poslednji kvartal 2015. godine) u Srbiji 29,5% privrednih društava posluje bez ijednog zaposlenog.

Šta to, u praksi, znači?

Pre svega, sasvim je izvesno da privredna društva bez radne snage nisu u mogućnosti da po redovnog toku stvari ostvaruju kontinuirani prihod. Njihova „vrednost“ se otkriva u određenim pogodnostima koje osiguravaju određenom broju privrednih subjekata sa kojima na ovaj ili onaj način sarađuju.

U isto vreme, ono što ovakva privredna društva karakteriše je svakako i njihovo lako „puštanje niz vodu“ u slučaju da se u toku vremena pokaže da su neupotrebljiva za dalje obavljanje poslova koji su im osnivači poverili.

Osnovno je pitanje šta uraditi ukoliko je baš jedno od takvih privrednih subjekata i jedan od onih dužnika koji već neko vreme uporno obećavaju da će platiti jednu ili ne daj bože više davno poslatih faktura, samo što to nikako da i učine?

Nažalost, statistika govori u prilog mišljenju da naknadno ne možete da uradite skoro ništa.

Društvo sa ograničenom odgovornošću, po pravilu, odgovara isključivo svojom imovinom. Kada to društvo nema nijednog zaposlenog (a kako smo videli takvih je kod nas skoro jedna trećina) i sami shvatate da se sasvim izvesno radi o „ljuštura“ firmi kojoj je poveren određeni zadatak.

Ima li, ipak, nekog rešenja?

Ima naravno. Međutim to rešenje je neupotrebljivo nakon što je do problema uveliko došlo.

Zato, kada se spremate da zakoračite u određeni poslovni poduhvat, neophodno je da pored ličnog odnosa sa predstavnicima firme sa kojom razmatrate „uglavke“ buduće saradnje, obavezno uzmete u obzir i sve one podatke koji su o svakom domaćem privrednom subjektu javno dostupni na internetu.

Tako ste u mogućnosti da na sajtu Agencije za privredne registre utvrdite koliko vaš potencijalni poslovni partner ima zaposlenih ili koliki mu je bio ukupni poslovni prihod u prethodnoj godini. Na istom sajtu, isto tako, možete saznati da li vaš budući poslovni partner ima neke sudske zabrane ili ne.

Na sajtu Narodne banke Srbije možete da vidite da li je i koliko određeni privredni subjekt bio u blokadi, kao i ukoliko nije trenutno u blokadi, da li je iz ranijih blokada izašao relativno brzo ili se radilo o dužim slučajevima nelikvidnosti. Isto tako, podaci sa online portala sudova vam pružaju uvid u registar izvršnih dužnika.

Svi ovi podaci su vam od naročitog značaja kako biste mogli da utvrdite sa kakvim to poslovnim partnerom želite da sarađujete. Tako se može desiti da ćete izbeći jednu od čestih pojava na koje u praksi nailazim, a to je da poverioci neretko pokušavaju da naplate svoja pojedinačna potraživanja od privrednih društava koja su, još u trenutku kada su ta potraživanja nastajala, prevazilazila iznos ukupnih godišnjeg poslovnog prihoda njihovog dužnika, a koji je, u međuvremenu, već poodavno zapao u veliku blokadu.

Naravno, moja poruka nije da sa privrednim subjektima određenih karakteristika ne treba poslovati. Sve što je bitno da zapamtite jeste obaveza vas kao prodavca-poverioca da određene podatke o svom poslovno partneru imate na umu, kako biste unapred znali šta se sve može desiti ukoliko primetite da vaš kupac-dužnik u jednom trenutku prestane da ispunjava dospele novčane obaveze.

Naime, vrlo je moguće je da se radi o još jednom slučaju „puštanja firme niz vodu“.