Nenaplaćeno potraživanje – zaboravljena imovina

Nenaplaćeno potraživanje – zaboravljena imovina

Kada nas neko zamoli da nabrojimo imovinu svoje firme, prvo čega se setimo bude naš vozni park, mašine, zalihe, nekretnine. Ako se još malo zamislimo, može se desiti da ovom katalogu dodamo doprinos koji svojim radom osiguravaju zaposleni, specifični know-how, tržišni položaj koji uživamo i slične neopipljive vrednosti, koje kao privredni subjekt nesumnjivo posedujemo.

Međutim, u veoma malom, skoro zanemarljivom broju slučajeva, vlasnici preduzeća će u svoju poslovnu imovinu uvrstiti i sva ona dospela, a nenaplaćena potraživanja, sakrivena po raznim izdatim fakturama, zaključenim ugovorima i ostalim ispravama o kojima često čujemo od svojih knjigovođa, iako je upotrebna vrednost baš te imovine i više nego evidentna. Naime, naplaćeni novčani iznos svakako može više nego samo da nas preveze od tačke A do tačke B (vrednost koju nam osigurava baš upravo navedeni vozni park).

Osnovna zamerka koja se na ovom mestu može izneti je pitanje da li je baš stvarno tako da će većina vlasnika privrednih subjekta samo tako da zanemari sva ta dospela potraživanja koja imaju prema svojim kupcima?

Odgovor je i više nego jednostavan.

Kada želimo da saznamo koja je to imovina za koju smatramo da nam je od značaja – dovoljno je da otkrijemo da li smo spremni u nju da ulažemo ili ne. Bilo da je u pitanju vreme, energija, zaposleni, novčana sredstva, pa čak i ugled, sasvim je izvesno da ćemo izdvojiti sve što je neophodno kamo bi nam službeni automobil imao zimske gume, kako bi bio garažiran, kako bi se redovno održavao i ovome slično ukoliko nam je stalo do njega.

Identičan barometar možemo da primenimo i kada govorimo o dospelim a nenaplaćenim potraživanjima. Da li i njima posvećujemo onoliko pažnje koliko voljenom nam četvorotočkašu?

Neretko, odgovor je ne. Iako se često radi i o potraživanjima u prilično visokim novčanim iznosima, čijim zanemarivanjem može doći do značajnih poremećaja kako u našoj likvidnosti, tako i poslovanju uopšte, u njihovo «održavanje» najčešće ne ulažemo gotovo ništa.

Daću vam nekoliko primera.

Da li je neko od zaposlenih u Vašoj firmi posebno (dakle isključivo) zadužen da se stara o poslovnom odnos sa hroničnim dužnicima i ishoduje njihovo samostalno ispunjenje obaveza?

Da li ste analizom svog poslovanja utvrdili da nemate interni kapacitet da se pozabavite naplatom potraživanja i pokušavate da pronađete privredne subjekte specijalizovane za podršku poslovanju u tom segmentu?

Da li ste se obratili advokatu ili nekom drugom stručnjaku za problematiku spornih potraživanja kako biste zatražili savet?

Ako je odgovor na bilo koje od navedenih pitanja «ne», može se reći da je odnos koji imate prema jednom delu svoje poslovne imovine, u najmanju ruku, neozbiljan.

Kako se problem sa pokvarenim vozilom, zaposlenim koji redovno kasni na posao, slučajno razbijenim izlogom ili dotrajalim delovima u radnim mašinama neće rešiti sam od sebe, tako nemojte očekivati da će se i sva dospela, a nenaplaćena potraživanja, bez toga da im posvetite pažnju naplatiti i da će sve «nekako» biti u redu.

Možda takav scenario i nije neobičan za štiva iz pera Braće Grim, ali se bojim da u našem privrednom ambijentu i više nego nemoguć.

Svako nenaplaćeno potraživanje je Vaša imovina. Nemojte je zanemariti.