Ko je danas Sluga Jernej?

Ko je danas Sluga Jernej?

Izvršni postupak, ili kako se on danas zove: postupak izvršenja, je od vremena zajedničke države do naših dana bio uređivan u nekoliko zakonskih tekstova. Primena Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 1930. godine je otpočela pred sam kraj versajske Jugoslavije (1938), a kao predratno pravno pravilo je uređivao taj postupak sve do 1978, kada je zajedno sa nekoliko značajnih zakona, donet i prvi posleratni Zakon o izvršnom postupku. Ovaj zakon smo primenjivali sve do 2000. godine, kada naš zakonodavac unosi prve radikalne izmene u postupak izvršenja. Već na samom početku primene zakona iz 2000. godine isti je naišao na veliku kritiku stručne javnosti, prvenstveno izvršnih sudija. Glavna zamerka novog zakona se ogledala u tvrdnji da je suviše oštar prema izvršnom dužniku.

Kako bi se ublažila kritika javnosti, već 2004. godine se donosi novi Zakon o izvršnom postupku, kojim se pokušava uravnotežiti procesni položaj strana u postupku, pa se tako zakonodavac vraćanjem na raniji sistem pravnih lekova (žalba kao devolutivni i suspenzivni pravni lek), ili recimo uvođenjem skraćenog izvršnog postupka sa druge strane, pokušava osigurati jednakost oružja izvršnog poverioca i izvršnog dužnika.

Tako je, 2004. godine, izvršni postupak ponovo postao „parnica” (koja se samo drugačije zove) i problem neefikasnog izvršenja je ostao jedna od značajnih problema našeg iskustva Države.

Međutim još je, svojevremeno, ona Treća Jugoslavija imala egzotičnu ideju da nas uvede u krug država članica Saveta Evrope. Lepo je deo biti međunarodnog Kluba kakav je ova veoma cenjena međunarodna organizacija Starog kontinenta, ali taj Klub ima i svoju nezgodnu stranu: Sud za ljudska prava u Strazburu, koji je od 3. aprila 2004. godine nadležan da odlučuje o pitanjima povrede ljudskih prava i sloboda, zajemčenih Evropskom Konvencijom iz 1950. godine i pripadajućim Protokolima.

Nije trebalo mnogo da se veliki broj naših izvršnih poverilaca, čija prava na suđenje u razumnom roku i mirno uživanje imovine (koji se praksom Suda u Strazburu vezuju za postupak izvršenja), obrati upravo tom Sudu, koji je neretko utvrdio odgovornost Republike Srbije (čitaj: njenih izvršnih sudija i drugih državnih organa) za neefikasnost u postupcima izvršenja. Tako se, na kraju, iz budžeta Republike Srbije, koji postoji samo ako ga svi mi zajedno popunjavamo, pored na isplate penzija, zarada lekara, nastavnika, policajaca, ili asfaltiranje nekog državnog puta, sada moraju izdvajati sredstva i za obeštećenje naših sugrađana čiji je kvalitet života bio narušen upravo procesnim okvirima izvršnog postupka.

Tako smo došli do 2011. godine, do novog zakona o izvršenju, koji se simbolično opet zove Zakon o izvršenju i obezbeđenju (kao onaj iz 1930. godine), a kojim se efikasnost postupka pokušava osigurati sa dva mehanizma – nesuspenzivnim pravnim sredstvima i uvođenjem izvršitelja.

Međutim, praksa pokazuje sasvim suprotno. Iako izvršitelji, prema svim raspoloživim statistikama, prilično efikasno sprovode postupak izvršenja koji im se poveri, nisu retko slučajevi da se sudovi u postupku izvršenja i dalje osećaju pozvani da „sude”.

Ono što se, u stvarnosti, dešava je da se Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne primenjuje. Ne primenjuju ga izvršne sudije. Suspenzivnost postupka izvršenja se osigurava, pa makar i nepravilnim odlukama.

Poznati slovenački pisac Ivan Cankar je davno pisao o nedaćama sluge Jerneja, koji se obraća sudu, ali ga sud ne čuje. Danas izvršne sudije ne čuju šta im govori veliki broj savremenih Jerneja. Samo što danas sluga Jernej nije izvršni dužnik, već često izvršni poverilac, koji nije u mogućnosti da oslanjanjem na ono što mu Zakon omogućava, ostvari svoje pravo na zakonom utvrđen način.

Obrazloženje je da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju nepravičan prema izvršnim dužnicima.

Sud kada želi da donese odluku na osnovu pravičnosti, mora se pridržavati pravičnosti kako je ona utvrđena zakonom, a ne rukovođen nekom svojom pravičnošću. Da pojasnim, sud može stranci osigurati samo ona prava koja joj po zakonu pripadaju, a ne sme sam stvarati neka nova prava koja joj zakonom nisu omogućena.

Pravičnost postoji samo kada sud Justiciji ne skida povez sa očiju.