U trenutku kada postane jasno da je neophodno pokrenuti neki od mehanizama naplate dospelih neplaćenih fakture, prva dilema sa kojom se susrećemo je kako od raspoloživih načina odabrati onaj pravi?

Kao i kod većine poslovnih odluka, i u ovoj situaciji ne postoje jasna matematička formula čijom primenom bismo došli do nepogrešivog odgovora. Međutim, dosadašnja iskustva u oblasti naplate potraživanja ukazuju na neke od okolnosti koje nam u ovom izboru mogu biti od koristi.

Prvo: visina duga

Šta vas sprečava da stupite u kontakt sa kupcem koji vam više od sedam dana, dve sedmice, ili čak ceo mesec nije platio fakturu? Zar vam je očuvanje sopstvenog biznisa zaista toliko nebitno ili bar u toj meri manje bitno od udobnosti koju pruža očuvanje poslovnog odnosa sa klijentom na kome vam, očigledno, čak ni konkurencija ne bi zavidela? I konačno, od kada je to “pozitivna nula” ideal ozbiljne privrede?

Ali počnimo iz početka.

Koliko ozbiljno shvatate svoje poreske prijave? Svaki put kada isplaćujete zarade, poput većine poslodavaca, prvo platite objedinjeni iznos poreza i doprinosa državi i tek nakon toga prenosite neto iznose zarada svojim zaposlenima. Na sličan način postupate i u drugim situacijama kada na naplatu dospeju vaše druge poreske obaveze. Ovaj model ponašanja niste nigde učili ili posebno čitali o njemu na nekom biznis blogu. To je prosto način na koji shvatate svoje poreske obaveze. Kada stigne rešenje o porezu, mi mu poklonimo posebnu pažnju.

U najvećem broju slučajeva u toku redovnog poslovanja poverilac je neobezbeđen. Drugim rečima, ukoliko kupac cenu isporučene robe ili izvršenih usluga ne plati u unapred dogovorenom roku, prodavac u rukama ne poseduje nijedan pravni instrument koji bi mu omogućio da svoje dospelo potraživanje efikasno namiri iz unapred određenog dela kupčeve (dužnikove) imovine.

Ova okolnost sama po sebi nije neobična i to iz nekoliko prilično ubedljivih razloga.

Kako reagujemo kada primetimo da zaposleni ignoriše ili je očigledno nezainteresovan za sprovođenje jasno izdatog radnog naloga?

Kada nas neko zamoli da nabrojimo imovinu svoje firme, prvo čega se setimo bude naš vozni park, mašine, zalihe, nekretnine. Ako se još malo zamislimo, može se desiti da ovom katalogu dodamo doprinos koji svojim radom osiguravaju zaposleni, specifični know-how, tržišni položaj koji uživamo i slične neopipljive vrednosti, koje kao privredni subjekt nesumnjivo posedujemo.

Račun (odnosno faktura), osim što predstavlja jedan od osnovnih knjigovodstvenih isprava, i po redovnom toku stvari dokumentacioni osnov pretežnog udela ukupnih prihoda privrednih subjekata, u isto vreme je i najrašireniji vid isprave na osnovu koga se u privredi pokreće izvršni postupak.

Naime, domaći sudovi odluku o prinudnoj naplati dospelih potraživanja (tzv. rešenje o izvršenju) mogu doneti na osnovu dve grupe isprava: izvršna isprava i verodostojna isprava.

Postupak izvršenja, odnosno prinudnog ostvarenja potraživanja izvršnih poverilaca je nezamisliv bez postojanja imovine izvršnog dužnika podobne za izvršenje. Imovina, kao jedini supstrat pravne ličnosti u okvirima građanskog prava koji trpi prinudu (građansko pravna odgovornost gotovo nikada ne zalazi u lična prava pojedinca, za razliku od one krivično-pravne) je svakako neophodni uslov namirenja tražbine zbog koje se poverilac uopšte obraća sudu, odnosno drugom nadležnom organu.

Izvršni postupak, ili kako se on danas zove: postupak izvršenja, je od vremena zajedničke države do naših dana bio uređivan u nekoliko zakonskih tekstova. Primena Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 1930. godine je otpočela pred sam kraj versajske Jugoslavije (1938), a kao predratno pravno pravilo je uređivao taj postupak sve do 1978, kada je zajedno sa nekoliko značajnih zakona, donet i prvi posleratni Zakon o izvršnom postupku. Ovaj zakon smo primenjivali sve do 2000. godine, kada naš zakonodavac unosi prve radikalne izmene u postupak izvršenja.

Francuski izvršitelji protestuju. Oko 4000 ljudi okupilo se u ponedeljak, 15. septembra 2014. godine ispred znamenite Palais de Justice u centru Pariza kako bi izrazili svoje negodovanje zbog naglih i ishitrenih reformi koje je francuska Vlada predvidela za naše kolege iz zemlje Slobode, Jednakosti i Bratstva. U pravu su svi koji smatraju da se radi o istorijskom događaju, s obzirom da je ovo prvi slučaj da ova, sedam vekova stara profesija, javno izražava svoje nezadovoljstvo u odnosu na izvršnu vlast koja je imenuje i postavlja.